Zanimljiva informatika (mini kviz)

Pošto su ovog leta u modi testovi (i varanje na njima), pripremili smo za vas jedan mini test poznavanja informatike. Ne brinite, od rešavanja ovih testova neće zavisiti ni vaš upis u srednju školu, niti na fakultet, niti će tačnost odgovora biti bitan za posao… Želimo samo da vam pokažemo da neke stvari koje u druženju sa računarom uzimamo „zdravo za gotovo“ imaju prilično interesantnu priču iza sebe. Pokušajte da na sledeća pitanja odgovorite iz svoje glave, a ukoliko ne budete znali odgovore, ne brinite – možete da ih pročitate na dnu ove stranice.

1. Zašto u Windows operativnom sistemu, sistemski diskovi uvek dobijaju oznaku „C:/“?

2. Zašto standardni CD mediji imaju prečnik od 12 cm i kapacitet od 74 minuta audio zapisa?

3. Zašto na tastaturama koristimo QWERTY (ili QWERTZ) raspored, a ne recimo abecedni?

4. Zašto u email adresama koristimo „majmunsko A“ (@)?

Upitnik

1. U neka davna vremena, kada su PC računari tek počeli da se razvijaju nisu imali u sebi hard diskove. Umesto toga, jedina memorija za skladištenje bili su flopi diskovi. Tada je osnovni flopi disk dobio oznaku „A:/“, a ukoliko bi računar imao dva flopi diska, dodatna oznaka bi bila „B:/“. Kada su se pojavili hard diskovi, logično je bilo da im se dodeli oznaka „C:/“. Vremenom su hard diskovi preuzeli primat, pa su i proizvođači BIOS-a postavili oznaku „C:/“ kao predefinisanu lokaciju gde će da se traži operativni sistem. Vreme je pregazilo flopi diskove i oni se već godinama ne nalaze u računaru, ali je stara navika ostala. Disk „C:/“ je i dalje prva asocijacija kada se radi o butabilnom mediju, dok slova „A:/“ i „B:/“ najčešće ostaju neiskorišćena.

2. Verovatno znate da su Philips i Sony zajedničkim snagama osmislili izgled, kapacitet i način funkcionisanja CD medija. Sigurno ste zamišljali taj proces kao seriju testova u kojima su empirijskim metodama došli do pomenutih dimenzija i kapaciteta diskova. Istina je potpuno drugačija i mnogo prozaičnija. Sony je insistirao da kapacitet CD-a bude dovoljan da se na njega smesti Betovenova IX simfonija u izvođenju japanskog nacionalnog orkestra (koja je trajala 74 minuta). Po tadašnjoj tehnologiji laserskog upisa podataka na medij, bilo je potrebno 650 MB audio zapisa, a minimalni prečnik diska koja bi prihvatio tu količinu podataka bio je 12 cm. Sa druge strane, unutrašnji otvor CD-a napravljen je tako da je kroz njega mogla da prođe tadašnja kovanica od 10 holandskih centi (sve ovo se dešavalo početkom osamdesetih godina prošlog veka).

3. QWERTY raspored je danas najrasprostranjeniji na svim vrstama računarskih tastatura. Ime je dobio po pozicijama prvih šest slova u levom gornjem uglu tastature, čitano s leva na dseno. Ovaj raspored datira još iz XIX veka, kada je prvi put primenjen na Sholes i Glidden pisaćoj mašini. Mnogo poznatija kompanija Remington otkupljuje ovaj raspored 1873. godine i on od tada praktično predstavlja standard za različite tastature. Ali zašto baš ovakav, naizgled haotičan raspored? Pisaće mašine su bile mehanički uređaji sa mnogo polugica i opruga i ako bi se pritiskala dva tastera koji su jedan pored drugog često je dolazilo do njihovog međusobnog zaglavljivanja. Nakon mnogo pokušaja došlo se do QWERTY rasporeda koji je minimizovao uzastopno pritiskanje dva susedna tastera (kada se koristi engleski jezik) i time je proces kucanja na pisaćoj mašini postao fluidniji i bez zaglavljivanja tastera. Iako danas više nema potrebe za takvim razmišljanjem, QWERTY je postao standard i teško da će se to promeniti.

4. Rej Tomlinson, čovek koji je izumeo email 1972. godine radio je za Arpanet. Prilikom procesa osmišljavanja email adresa vodio se strategijom da ona mora da se sastoji iz dva dela – imena osobe i imena domena. U engleskoj varijanti to bi glasilo „name-of-the-user-at-name-of-the-computer“ (ime-korisnika-na-imenu-računara). Želeo je da vezu između imena i domena (at) skrati na jedno slovo i to je trebalo da bude slovo „A“. Međutim, kada je na tastaturi svog teleprintera (Teletype Model 33) video oznaku „@“ učinilo mu se kao zanimljiv detalj koji na neobičan način interpretira tu skraćenicu. Koliko je to bilo uspešno govori činjenica da se ta oznaka nalazi u email adresama duže od četiri decenije.

Slika: wheningrowupcoach.com


"Citate zvanicni blog Data Solutions Laboratorije za spasavanje podataka sa hard diskova, memorijskih kartica i RAID nizova" - datasolutions.rs

Leave a Reply

%d bloggers like this: