Nekad davno, u doba početaka razvoja personalnih računara verzionisanje softvera je jasno ukazivalo na aktuelnost pojedinih programa. Tada je ustanovljena i praksa da se verzionisanje obavlja u stilu xx.yy, gde x označavaju velike, a y male promene u verzijama. Tada se znalo da ako se sa verzije 1.0 pređe na verziju 1.1 (ili 1.01) da su to male izmene, najčešće ispravljanje uočenih bagova. A ako bi se sa verzije recimo 1.3 prešlo na verziju 2.0 to bi značilo da su u programu napravljene neke suštinske izmene. Nakon ekspanzije razvoja softvera, proizvođači su zbog različitih razloga krenuli da odstupaju od ovog (nepisanog) pravila i tu počinju muke korisnika.
Uzmimo za primer Microsoft. Prve verzije ovog operativnog sistema nosile su oznake 1.x, 2.x, 3.x, nakon čega je usledila promena označavanja (Windows 95, Windows 98, Windows Me), pa opet promena u načinu verzionisanja (Windows XP, Windows Vista), pa još jednom (Windows 7, Windows 8)… I dok se kod ovako poznatog softvera može ispratiti istorijat, u slučaju neke manje poznate aplikacije ovakve promene verzionisanja dovode do potpune sluđenosti korisnika.
Evo još dva primera koja ukazuju na različite strategije verzionisanja, a koje mogu da korisnika dovedu u zabunu. Google Chrome, browser koji se u odnosu na konkurente nalazi na tržištu veoma kratko vreme, prešišao ih je sve daleko kada se radi o verzionisanju. Trenutno aktuelna verzija nosi oznaku 27.x (Explorer je stigao do verzije 10, Opera do verzije 12, Firefox do verzije 21, Safari do verzije 5…). Na osnovu tih informacija neupućen korisnik bi pomislio kako je Chrome „najiskusniji“ browser sa najdužim stažom na tržištu. Suprotan primer je Blender, koji je stigao tek do verzije 2.67b. Proizvođač ovog softvera je veoma „škrt“ kada su verzije u pitanju tako da program koji ima staž duži od decenije, i stotine izdatih revizija, neupućenom korisniku izgleda kao da je tek nedavno napravljen i objavljen.
Još jedan primer (uspešnog) zbunjivanja korisnika su datumski verzionisani programi. Taj slučaj bi imao smisla u pogledu procene aktuelnosti programa da proizvođači, mahom autori antivirusnih paketa, nisu počeli da preteruju. Tako su pojedini proizvođači već u martu ove godine predstavili beta verzije paketa koji u imenu verzije nose 2014. godinu…
Šta se iz ovog može zaključiti? Verzionisanje programa danas samo donosi zbrku. Pa kako onda znati koji program i koja verzija je aktuelna? Najsigurniji način je da se preuzimanje programa ne obavlja sa download sajtova, već direktno sa sajtova proizvođača. Oni mahom na svojim stranicama nude samo poslednje verzije programa. Tu se postavlja još jedno pitanje – da li je aktuelna verzija dovoljno „sveža“? To možete da otkrijete samo proverom datuma kada je ta verzija izdata. Ako najsvežija verzija datira od pre dve godine na primer, možda je pametnije zaobići taj program i pronaći neki drugi slične namene, čiji je datum izdavanja daleko bliži sadašnjem trenutku.
Slika: bitsntricks.com