sigurnost podataka

Sigurnost podataka u oblaku

Cloud computing je promenio način na koji danas funkcioniše IT. Gde god da se okrenemo podaci se čuvaju u cloud okruženju. Antivirusni programi sve češće koriste „kolektivnu inteligenciju“ koja je „negde tamo daleko“, Gmail, Yahoo i ostali mailovi koje često koristite čuvaju se na serverima širom sveta, Google Docs i Office 360 preneli su poslovne programe van lokalnog računara… Jasno je da se kompletna IT industrija kreće u pravcu rada u oblaku. Prednost je ogromna jer su vam vaši podaci dostupni gde god da se nalazite. Ipak, često se postavlja i pitanje njihove sigurnosti. Pa, da li je ova nova tehnologija dovoljno sigurna da sačuva vaše privatne podatke od neželjenih pogleda i pristupa?

Sigurnost podataka u oblaku

Odgovor je jednostavan – DA! Međutim, u medijima se često provlače bombastični naslovi kako su hakeri otkrili podatke desetine ili stotine hiljada korisnika na nekoj mreži i to dovodi u zabunu i unosi paniku među manje upućene korisnike računara. Jeste, sigurnosni propusti sigurno postoje i uvek će ih biti, ali ima ih i kada se podaci čuvaju u lokalu. Uostalom, razmislite, jeste li ikad na svom računaru „zapatili“ neki virus? To je sigurnosni propust. Jeste li ikad izvršili apdejt vašeg operativnog sistema? To se radi jer su u OS-u otkrivene sigurnosne rupe. Jeste li ikad nakačili svoj eksterni hard disk ili fleš disk na nečiji tuđi računar? Eto prilike da neko neovlašćeno sa njih prevuče i podatke koje možda niste želeli…

Pošto su svesni rizika provajderi koji nude cloud computing usluge veoma ozbiljno shvataju opasnosti koje vrebaju u cloudu. Zato su često njihove sigurnosne polise, pa i fizičko obezbeđenje lokacija na kojima se čuvaju podaci mnogo rigoroznije nego na tradicionalnim hosting platformama. Oni imaju i posvećene stručnjake čiji je jedini zadatak da prate stanje u mreži da aktivno deluju ukoliko se detektuje pokušaj neovlašćenog upada. I na nivou podataka obavljaju se ozbiljne zaštitne mere. Čak i u slučaju da se desi neki neželjeni upad u sistem, to ne znači da su podaci hakerima dati „na tanjiru“. Oni se enkriptuju i gotovo je nemoguće dešifrovati ih u nekom razumnom vremenskom periodu.

Sigurnost podataka se ogleda i u načinu bekapa podataka. Dok se kod tradicionalnih hosting usluga bekap obavlja jednom ili dva puta dnevno, provajderi cloud usluga bekap obavljaju nakon svake promene. Bilo da je izvršena neka transakcija ili dodat novi fajl, sistem će automatski da izvrši bekapovanje tih podataka na bar još jednu lokaciju. Ukoliko dođe do nekih problema, vraćanjem unazad može da se dođe do tačke kada je sve bilo u redu i da se na taj način povrate svi podaci, bez ikakvih gubitaka.

I pomenuta mogućnost pristupa sa različitih lokacija, na prvi pogled može da izgleda kao dobra podloga za pretnju sigurnosti podataka. To je rešeno različitim metodama autentifikacije korisnika, ali i polisama kojima se definiše stepen pristupa podacima za svakog korisnika.

Kako god da okrenete, rad u cloud okruženju donosi niz prednosti u odnosu na rad sa izolovanim računarima. Rizici uvek postoje, ali oni će postojati uvek i u svakoj prilici. Uostalom, svoj novac koji vam je često daleko vredniji od podataka, već odavno držite u cloud okruženju (na računu banke). Pa zašto ne biste to uradili i sa podacima?

Izvor: wikipedia.org
cloudsecurity.org
tomshardware.com

Slika: smbnow.com