Ričard Stolman

Facebook je mašina za nadzor ljudi

Zagreb je nedavno posetio Ričard Stolman (Richard M. Stallman), verovatno jedan od najuticajnijih aktivista i zagovornika slobodnog softvera, prenosimo deo intervjua koji je dao “Tportal“-u. Stolman je osnivač Free Softver Fondacije, jedan je od tvoraca operativnog sistema GNU/Linux, zagovornik drugačijeg pristupa programiranju, korišćenju interneta i na kraju oštar kritičar najmoćnijih ljudi iz sveta informatike. Stolman je  kontroverzna ličnost, a nedavno je šokirao mnoge svojim komentarom na smrt Stiva Džobsa (“Nije mi drago što je mrtav, ali mi je drago što ga više nema.”) odbrusio je Stolman i dodao: “Epl se pretvorio u zatvor za korisnike”. O počeku svoje karijere, Artificial Intelligence Labu univerziteta MIT, Stolman kaže:

“Posećivao sam sva računarska mesta u gradu Kembridž (Država: Massachussets), sa ciljem da što više naučim. Bilo je to tokom moje prve godine fakulteta. Kada sam posetio A. I. Lab, dobio sam i posao preko leta, a to mesto se pokazalo kao odlično za razvoj softvera. Razlog za to leži u činjenici da je njihov softver bio besplatan i originalan, napisan baš tamo. Neko vreme je zaista postojala atmosfera zajedništva, koja se na kraju potpuno raspala. Mnogi su odlučili da im se više nimalo ne sviđam pa su i druge ljude nagovorili da me počnu isključivati iz društva.”

Tokom narednih godina Stolman je nastavio rad sa grupom hakera koji su se zalagali za sisteme bez šifri i sistema zaštite o čemu dalje kaže:

“Zahvaljujući hakerima, kojima sam se pridružio 1971. godine, počeo sa da razmišljam o konkretnoj političkoj temi kontrole unutar laboratorije, u kojoj su radili. Administratori na njih nisu nikako mogli da utiču, osim što je postojao dogovor da se moraju raditi korisne i zanimljive stvari. Tako je i bilo. Niko od nas nije želeo da preuzme laboratoriju za sebe već smo zaista radili na razvoju ideja koje bi bile od pomoći korisnicima.” Upravo je ovo vreme kada se novac umešao i kada je početkom osamdesetih godina prošlog veka jedan od hakera, Greenblatt ponudio sistem baziran na programskom jeziku LISP i kroz novoosnovanu kompaniju plasirao na tržište svoju ideju na šta Stolman dalje kaže:”Greenblatt je uspeo pa su želeli da ga zaustave. Zato su MIT-u ponudili svoj operativni sistem, uz uslov da prestanu sarađivati sa Greenblattom. Pred kraj 1983. Symbolics je uspeo da preuzme A. I. Lab MIT-a. Tada sam i ja odustao od obrane tog ideala, zapitavši se šta je sledeće čime bi se mogao baviti. Došao sam na ideju da želim oživeti sistem za deljenje softvera kakav je postojao početkom sedamdesetih u MIT Labu. Zaključio sam da nam treba besplatan operativni sistem koji može raditi na svim računarima. Korisnici ne smeju biti pod kontrolom proizvođača softvera. U to vreme nije bilo uređaja koji su mogli koristiti besplatni softver. Želeo sam činiti nešto što će stvarati dobro. Zato sam se angažovao u kampanji za slobodu korisnika, kako bismo izgradili mesto – u simboličkom, a ne geografskom smislu – na kojem ljudi mogu biti slobodni. Zato sam pokrenuo GNU, što je rekurzivni akronim za Gnu Is Not Unix. Iako je GNU bio sličan jeziku Unix, veliki deo tog koda nije mogao biti upotrebljen jer je na te delove neko polagao prava.”

Stolmanu i njegovom timu bilo je potrebno narednih deset godina dok Linus Torvalds nije 1992. godine napisao Linux. Linux je bio spojen sa GNU na šta Stalman dalje govori: “Da, Linux je preuzeo sve zasluge za naš višegodišnji rad! Ta konfuzija se sada proširila svuda, i ljudi danas koriste reč Linux kako bi opisali i sve ono vezano za GNU, a to su različite stvari. Zato danas većina ljudi koji koriste GNU misle da je sve započeo Torvalds. Naravno da sve to smatram neugodnim, a još više mi smeta što Torvalds ne prihvata ideale slobode. GNU nije razvijen zbog tehničkih razloga, nego zbog političkih. Zato danas reklama za Linux namerno ignorše njegove političke implikacije. Postoje četiri osnovne slobode zajedničke svim korisnicima računara. Nulta sloboda je koristiti program kako želite. Prva je imati mogućnost proučavanja izvornog koda, dakle matematičkih planova programa, kao i menjati kod po potrebi. Druga sloboda je pomagati drugima, deliti program s ljudima ako to želite. Treća sloboda je distribucija modifikovane kopije programa, ako to želite. Slobodni softver je ujedno i obrana protiv zlonamernog softvera, takozvanih virusa. Stvar je jasna: ako korisnici ne kontrolišu program, onda program kontroliše korisnike. A neko uvek kontroliše i program se na taj način stavlja iznad korisnika pa je u iskušenju – kojem retki odolevaju – da u program ugradi elemente koji su zlonamerni. Programi na taj način ograničavaju korisnike, špijuniraju ih i slično, a takvi elementi se nalaze u većini komercijalnih programa. Windows, Mac OS, iProizvodi, Flash Player, Playstation 3, Amazon Swindle i većina današnjih telefona sadrže softvere slične namene.”

Dve se marke na svetskom informacionom tržištu izdvajaju kada su u pitanju slobode o kojima Stolman govori, Epl (Apple) i Fejsbuk (Facebook) o kojima dalje kaže:” Fejsbuk je mašina za digitalni nadzor ljudi. U Irskoj je jedan čovek uspeo da od Facebooka dobije sve materijale koje je ta društvena mreža imala o njemu i dobio je dve hiljade stranica! Pa toliko o običnim građanima nisu imale ni sovjetske tajne službe. Digitalna tehnologija omogućava nadzor ljudi o kakvom je Staljin mogao samo da sanja. Mi danas živimo u svetu u kom vlade suzbijaju narodne pobune i rade u korist bankara. U Evropi je Mađarska u tome zasad otišla najdalje. Digitalna tehnologija omogućava vlastima povećanje kontrole nad ljudima i nalazimo se na putu koji svakako nije demokratski. Fejsbuk će američkoj vladi dati sve podatke koje ima o nekoj osobi, zahvaljujući zakonu Patriot Act. Ukratko, Facebook nije vaš prijatelj! Prijatelj sigurno nije ni Stiv Džobs, a priča kako se Džobs nije mogao obraniti od mojih napada jer je mrtav je u najmanju ruku smešna jer postoji ogromna PR služba njegove kompanije posvećena samo tome da ga svet oplakuje. Džobs se bavio time da zarobi korisnike svojih uređaja i sve što je činio je bilo strašno štetno. To je važno! Mene on kao osoba ne interesuje. Ali ćemo se protiv zla koje je Džobs za sobom ostavio boriti još godinama. Epl je pionir sistema cenzure softvera. Zbog toga sam komentarisao njegovu smrt, on je započeo veliko zlo koje raste i raste. Ono što je Stiv Džobs radio je napad na slobodu miliona ljudi.”

Sa druge strane, u Srbiji se trenutno sprovodi nadzor nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kod operatera mobPoverenik za informacije od javnog znacaja i zastitu podataka o licnostiilne telefonije. Mogli bismo uskoro saznati i koliko nas službe bezbednosti nezakonito prisluškuju, jer je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić počeo proveru. “Predmet nadzora nije klasično prisluškivanje, već pristup tzv. zadržanim podacima. Dakle podacima koji nekad govore ništa manje od presretanja komunikacije. To su podaci sa kim razgovarate, odakle razgovarate, koliko dugo, kojim sredstvom, koje vreme i slično”, objašnjava Rodoljub Šabić.