operativne kartice

Pionirka informatike – Ejda Lavlejs

Ejda Bajron, grofica Lavlejs, bila je jedna od najslikovitijih ličnosti u istoriji informatike. Smatra se prvim programerom. Američko odeljenje za odbranu 1979. u njenu čast nazvalo je svoj univerzalni programski jezik ADA. Koristi se u vojne svrhe i u bezbednosno-kritičnim oblastima poput kontrole letenja, nuklearnih centrala i nekih medicinskih uređaja. Dan Ejde Lavlejs (ustanovljen 2009.) ima za cilj da istakne profile žena koje se bave naukom, tehnologijom, inženjerstvom i matematikom.

Život Ejde Lavlejs bio je borba između emocija i razuma, subjektivizma i objektivizma, poezije i matematike, lošeg zdravlja i plima energije.

Rođena je u Londonu kao Augusta Ejda Bajron, iz kratkog braka između romantičara Lorda Bajrona i En Izabel Milbank bogate matematičarke-amaterke – njihovi temperamenti predstavljali su dve krajnosti. Četiri meseca nakon rođenja ćerke, Bajron je napustio Englesku, a lejdi Bajron je dobila puno starateljstvo. Bila je odlučna u tome da treba uništiti i najmanji trag očevog poetskog nasleđa, stoga se postarala da Ejda dobije adekvatno obrazovanje.  Matematika je izvanredna za treniranje mozga  – tako će razviti disciplinovan pristup, dok će muzika uticati povoljno na razvoj društvenih sposobnosti – smatrala je lejdi Bajron.  Konstantno je vršila pritisak na svoju ćerku da više uči. Bilo je nagrada za pozitivne rezultate, ali i kazni poput boravka u samici, primoravanja da leži nepomično, zahtevanja da piše izvinjenja… Iako nikada nije upoznala oca (umro je u Grčkoj kada joj je bilo osam), imali su puno sličnosti – i psihičkih i fizičkih. Nadala se da će postati „analitičar i metafizičar”. U svojim 30-im napisala je majci: ako ne možete da mi date poeziju, zar ne možete da mi date “poetičnu nauku”? Njeno razumevanje matematike bilo je povezano sa imaginacijom i opisivano metaforama.

Bolešljiva Ejda je sve podnosila, osim malih boginja zbog kojih je bila nepokretna čitave tri godine.

London, leto 1833. Industrijalizacija. Nastupa doba mašina i borbe između osećanja i razuma, umetnosti i nauke.  17-godišnja Ejda, strastvena, tvrdoglava i odlučna da zgrabi život i znanje sa obe ruke, biva predstavljena Meri Somervil, izuzetnoj ženi, inače prvoj ženi članici Kraljevskog Astronomskog Društva. Prevela je La Plasove radove na engleski, a njeni tekstovi su korišćeni na Kembridžu. Ubrzo su se sprijateljile. Na jednoj od večernjih zabava koje je priređivala gđa Somervil, Ejda je upoznala harizmatičnog genija Čarlsa Babidža, profesora matematike sa Kembridža koji joj je pokazao delić mašine koju je konstruisao tzv. diferencijalnu mašinu.”Šta ako bi kalkulator ne samo predviđao, već i radio na osnovu predviđanja?” pitao se Babidž. Ejda je bila fascinirana ”univerzalnošću njegovih ideja”.

Babidžova mašina je radila po mehaničkom principu. To nije bilo ništa novo. Vozovi, satovi, fabričke mašine menjali su fizičku aktivnost gde god biste se okrenuli. Ali ovde je, povlačenjem ručice, mašina repikovala mentalnu aktivnost sa 100% tačnosti. Točkovi, zupčanici i poluge radili su zajedno da bi dali matematičko rešenje. To je bio prvi automatski kalkulator.

Ejda je postala grofica Lavlejs kada je njen suprug Vilijam King, za koga se udala 1835., proglašen za grofa. Dobili su troje dece. Nakon što se posvetila braku i materinstvu, Ejda je započela ozbiljnije matematičko izučavanje u kome joj je pomagao De Morgan.

Ejda i Babidž su postali verni prijatelji i saradnici. Kako je njen suprug jednom prilikom zapazio: „Babidž je bio stalni intelektualni kompanjon u kome je nalazila odgovor (…) njihove konstantne filozofske diskusije koje su povećavale ugled i uzajamno divljenje.”

Tokom godina prepiski i razmene ideja, Ejda je postala nešto poput eksperta za Babidžove mašine. On je sada konstruisao poboljšani model. Novi bušena karticamodel je koristio ideju koju su uzeli sa mašine za tkanje. Serija bušenih kartica koji se stavljaju u ležište kao set instrukcija. Rupičasta šema na karticama određuje šaru na tkanju.

Babidž je taj princip sada prilagodio svojim potrebama, tako da „operativne ili bušene kartice”  pomoću šeme rupica diktiraju vrstu kalkulacije koju mašina treba da obavi. I dok je diferencijalna mašina mogla da računa koristeći samo jedan metod, ova mašina je mogla da koristi bilo koji metod koji  bi se našao na karticama. Nazvao ju je analitička mašina.

U jesen 1841., italijanski inženjer i budući premijer Luiđi Menebrea pozvao ga je da održi seminar u Torinu i kasnije je sumirao Babidžova zapažanja u članku koji je objavljen na francuskom.

Ejda Lavlejs je 1843. prevela članak na engleski i, po nagovoru Babidža, dodala svoje beleške koje su na kraju bile tri puta duže od originalnog teksta. Razumela je planove za uređaj kao i Babidž, ali je mnogo bolje artikulisala njegovu upotrebu u budućnosti. Sa pravom ga je videla kao računar za opštu primenu. Bio je pogodan za „razvoj i tabuliranje  bilo koje funkcije (… ) mašina je materijalna ekspresija svake neodređene funkcije bilo kog stepena opštosti ili složenosti”. Takođe je naglasila razliku između Paskalove mašine (slične današnjem kalkulatoru) i Babidžove mašine (mehaničkog računara, sličnog modernom računaru). Beleške su označene slovima od A do G. U poslednjoj opisuje algoritam za izračunavanje Bernulijevih brojeva. Ovaj algoritam se smatra prvim algoritmom koji je napisan specijalno za računar, što joj daje titulu prvog programera. Moglo bi se reći da je usmerila pažnju na izradu „softverskih” aplikacija za analitičku mašinu. I dok je Babidž bio fokusiran na aritmetiku, Ejda je primetila da brojevi mogu da predstavljaju nešto više od kvantiteta. Mašina je mogla da radi sa brojevima, kao simbolima algebre, i da ih onda izrazi kao jezik, grafike, čak i muziku. Mašina je zapravo mogla da stvori sve za šta je imala instrukcije. Analitička mašina – napisala je  – tka šare algebre baš kao što mašina za tkanje tka cvetove i listove.  Na kraju se potpisala sa A.L.L. jer je za žene iz više klase bilo neprihvatljivo da se bave naukom.

Nakon objavljivanja članka, Ejdino zdravstveno stanje se sve više pogoršavalo. Umrla je u 37-oj godini i bila sahranjena pored oca koga nikada nije upoznala.

Iako su teorije Babidža bile ignorisane, a on smatran zanesenjakom, njegovi pronalasci i kooperacija sa Ejdom doveli su do značajnog  skoka od računaljke do računara. Ideje su im bile toliko napredne da nisu bile razumljive tadašnjem svetu. Njihova zajednička ubeđenja i potencijali Babidževih mašina ostvariće se tek vek kasnije, kada im moderne elektronske tehnologije budu udahnule život.

Izum Ejde Lavlejs i Čarlsa Babidža bio je jedan od motiva za formiranje Data Solutions Laboratorije za spašavanje podataka sa oštećenih medija. Više o tome pročitajte na sledećoj strani.