najsigurnije šifre

Šifre koje nikako ne treba koristiti

Nedavni sigurnosni propust koji se desio u kompaniji Adobe, kada su ukradeni podaci od oko 3 miliona kreditnih kartica registrovanih korisnika ove kompanije predstavlja jedan od najvećih hakerskih napada. Tokom tog napada procenjuje se da je kompromitovano ukupno 38 miliona naloga i da je ukradeno oko 150 miliona korisničkih imena i šifara. Upravo taj napad je omogućio i nešto pozitivno. Naime, ukradeni podaci su procureli i na mrežu što je stručnjacima koji se bave zaštitom podataka omogućilo da na „živim“ podacima i sa izuzetno velikim uzorkom provere kako korisnici štite svoje naloge.

worst password

Istraživanje koje je tim povodom sprovedeno pokazalo je da ni sami korisnici ne vode mnogo računa o tajnosti svojih podataka. Da nije bilo ovog napada hakera, verovatno nikad ne bismo dobili ovako kvalitetno istraživanje na temu koliko pažnje korisnici posvećuju prilikom kreiranja šifara. Ispostavilo se da je najpopularnija šifra među Adobe korisnicima „123456“, koja se pojavila čak 1.9 miliona puta. Drugim rečima, svaki 80 Adobe korisnik imao je tu šifru. Sledi nešto inventivnija šifra „123456789“, kao i šifre „password“ i „adobe123“. A među najčešćih 20 šifara našli su se još i „1234567890“, „1234567“, „1234“, „123123“ i „abc123“.

Nisu samo brojke popularne među Adobe korisnicima. U popularne šifre se ubrajaju i „qwerty“, „azerty“ (prvih šest slova na tastaturama koje koriste francuzi i belgijanci“), kao i romantična šifra „iloveyou“. Pomenute šifre koristilo je gotovo 10% Adobe korisnika, što je zaista poražavajući podatak. A ako ovome dodamo i istraživanje koje je sproveo Google, koje kaže da svaki šesti korisnik računara za šifru koristi ime svog kućnog ljubimca, postaje jasno koliko je zlonamernim hakerima jednostavno da se dokopaju tuđih podataka.

password hack

Šta uraditi po tom pitanju? Jedini lek je da budete kreativni i da smišljate šifre koje nemaju smisla i koje nisu povezane sa vama dragim pojmovima. Evo vam jedne od ideja koju možete da koristite za kreiranje šifre. Otvorite proizvoljnu knjigu na proizvoljnoj strani odaberite reč dužu od četiri slova. Šifru zatim možete da kreirate jednostavnim pripajanjem pojmova:

<Inicijali naslova knjige> + <broj stranice> + <odabrana reč> + <broj reda na stranici>

Na primer, šifra „OmDpCs157zakrpa16“ nastala je od knjige „Oluja mačeva – Deo prvi: Čelik i sneg“ Džordža R. R. Martina, na 157 strani, reč „zakrpa“ koja je u 16 redu. Ovo objašnjenje možete i da zapišete negde kao podsetnik, a bez opasnosti da neko protumači i da otkrije vašu šifru.

Slike: splashdata.com
digitaltrends.com