analiticka masina

Džentlmen čiste invencije – Čarls Bebidž

„Neka presudi drugo doba.“ Čarls Bebidž, 1837.

Džentlmen čiste invencije – Čarls BabidžČarls Bebidž je 1837. godine osmislio računar opšte namene i nazvao ga Analitička mašina. Do konstrukcije prvih mašina koje su obavljale slične funkcije prošlo je više od sto godina. Ako u istoriji tehnologije postoji duži interval koji odvaja trenutak izuma od njegovog hardverskog ostvarivanja molim da mi neko javi. Naša civilizacija je čitav vek bila bremenita Bebidžovom idejom. Njegova vizija gargantuanske mašinerije, sastavljene od milijarde mesinganih zupčanika, sa pogonom na vodenu paru nastala je u epohi industrijske revolucije. Prve konstruisane računske mašine počele su da rade u jeku Drugog svetskog rata i bile su elektromehaničke, a nedugo zatim i elektronske, ali principi funkcionisanja tih i svih potonjih kompjutera, do naših dana i sagledive budućnosti, skoro u potpunosti odgovaraju principima koje je utemeljio viktorijanski džentlmen, matematičar Bebidž.

Čemu to služi, a uz to i ne radi?

Prvi kompjuter koji je još 1822 koncipirao Bebidž zvao se Diferencijalna mašina. Bio je to gigantski kalkulator specijalne namene, posebno predviđen za izračunavanje polinomskih funkcija. Nemoguće je preceniti značaj koji bi za Britansku imperiju, dominantnu pomorsku silu epohe, imala takva mašina. Pre uvođenja kalkulatora trigonometrijske tablice su bile osnovno sredstvo za rad u oblastima koje su ključne za opstanak i ekspanziju jedne imperijalne sile. Kapetani brodova su ih koristili za određivanje pozicije tokom plovidbe, kao i inženjeri tokom konstrukcije parnih mašina. Trajektorije delovanja artiljerije su određivane pomoću njih. Bankarski činovnici oslanjali su se na te tabele da bi izračunali vrednost kamate, a preduzimači da bi utvrdili dividende. Trigonometrijske tabele izrađivane su „pešice“, uz angažman čitavih timova matematičara i ljudskih „računara“, radnika vičnih algebri koji su vršili neophodna izračunavanja. Čarls Bebidž je uvideo manjkavosti ovog procesa, pre svega veliki broj grešaka koji se potkradao, a zatim i količinu vremena i rada koju je bilo potrebno uložiti. Zbog toga se u potpunosti posvetio stvaranju mašine koja bi te procese automatizovala. Cilj mu je bio da napravi mašinu koja bi istovremeno omogućila precizne proračune i štampala dobijene rezultate, pa je, kako bi se umanjila mogućnost greške, Diferencijalna mašina istovremeno bila i slovoslagački uređaj. Princip njenog funkcionisanja bio je zasnovan na Njutnovom metodu diferencijala po čemu je i dobila ime. Prednost ovog metoda je u tome što eliminiše potrebu za množenjem i deljenjem pošto se polinomi računaju isključivo sabiranjem, što je mnogo lakše postići mehaničkim putem. Prva diferencijalna mašina imala je više od 25, 000 delova i težila preko 15 tona. Nikada nije završena, pošto je britanska vlada obustavila finansiranje projekta. Bebidžov kasniji nacrt za drugu diferencijalnu mašinu bio je značajno jednostavniji i mašine izrađene po tom planu zaista su konstruisane i korišćene krajem 19. veka.

(more…)