Zaštita Podataka – Blog Data Solutions Laboratorije

Šafi Goldvaser (Šafrira Goldvaser, Amerikanka jevrejskog porekla, rođena 1958. u Njujorku) je svetski lider u izučavanju teorije kompleksnosti, teorije računarskih brojeva, distribuiranog izračunavanja otpornog na greške (fault-tolerant distributed computation) i kriptografije. Radi kao RSA profesor elektrotehnike i informatike na Tehnološkom Institutu Masačusets (MIT). Ko-lider je u grupi za kriptografiju i bezbednost podataka. Takođe je član grupe za teoriju kompleksnosti koja se nalazi u okviru Grupe za teoriju računanja (Theory of Computation Group) i Laboratorije za informatiku i veštačku inteligenciju (Computer Science and Artificial Intelligence Laboratory). Dobitnica je najprestižnijih nagrada u svetu nauke. Objavila je preko 70 publikacija.

Goldvaserova je 1979. završila osnovne studije matematike na Karnegi Melon Univerzitetu, a magistrirala 1981. i doktorirala 1983. u oblasti informatike na kalifonijskom Berkliju. 

Po završetku studija, 1983. pristupila je MIT-u. Početak 90-ih provela je na Vajcmanovom naučnom institutu u Izraelu predavajući informatiku i primenjenu matematiku. Od 2001. Goldvaserova je RSA profesor elektrotehnike i informatike na MIT-u. Ona je prva osoba na ovoj poziciji (počev od 1997.), koja je nastala kao rezultat licenciranog sporazuma između MIT-a i RSA Dejta Sekjuriti (RSA Data Security Incorporated), kriptografsko-enkripcijske kompanije osnovane od strane Ronalda L. Rivesta, Adija Šamira i Leonarda Adlemana.

Njen rad na teoriji kompleksnosti obuhvata klasifikaciju problema približnosti, koja pokazuje da neki problem u NP-u ostaje kompleksan, čak i kada je dovoljno približno rešenje. U računarskoj teoriji kompleksnosti NP (nondeterminated polynominal time) je jedna od osnovnih klasa kompleksnosti, pored P (PTIME, polynominal time) i NP-complete.

Ono po čemu je najpoznatija jeste rad na interaktivnim i nulto-znanje dokazima.
Nulto-znanje dokaz ili nulto-znanje protolol (zero-knowledge proof/zero-knowledge protocol) probabilistički i interaktivno pokazuje valjanost tvrdnje (najčešće matematičke), bez dodatnog otkrivanja bilo čega osim valjanosti tvrdnje i predstavlja ključni instrument u stvaranju kriptografskih protokola.

Nulto-znanje dokazi su prvi put pomenuti 1985. u nacrtu pod nazivom Kompleksnost znanja interaktivnih dokaznih sistema koji je bio rezultat zajedničkog rada Šafi Goldvaser, Silvija Micalija i Čarlsa Rakofa. Interaktivni dokazni sistemi nisu bili novina – ono čime su doprineli ovoj oblasti bilo je osmišljavanje IP hijerarhije interaktivnih dokaznih sistema i koncepta kompleksnosti znanja, koji predstavlja meru za količinu znanja o problemu transferovanom u dokaz.

Ovi dokazi su poznati i kao minimalno otkriveni dokazi (minimum disclosure proofs).
Počev od nagrade za mlade istraživače 1987. (NSF Presidential Young Investigator Award), pa do danas, Šafi Goldvaser je dobila najprestižnije nagrade u svetu nauke i inženjerstva:

• dvostruka dobitnica Gedelove nagrade, najprestižnije nagrade u oblasti teorijske informatike: prvu je dobila 1993. za rad pod nazivom “The knowledge complexity of interactive
  proof systems”, a drugu 2001. (“Interactive Proofs and the Hardness of Approximating Cliques”).
• ACM Grace Murray Hopper Award (1996) za izuzetnog mladog kompjuterskog stručnjaka godine 
  
• RSA Award in Mathematics (1998) za izuzetni matematički doprinos kriptografiji
• 2001. postaje član Američke akademije nauka i umetnosti
• 2004. postaje član Nacionalne akademije nauka. Članstvo u akademiji smatra se jednim od najvećih priznanja koje se može dodeliti američkom naučniku ili inženjeru.
• 2005. ušla je u Nacionalnu akademiju inženjerstva “za doprinos kriptografiji, teoriji brojeva i teoriji kompeksnosti, i njihovoj primeni u privatnosti i bezbednosti podataka. ” Članstvo u ovoj akademiji važi za jedno od najvećih profesionalnalnih dostignuća jednog inženjera.
• International Association for Cryptologic Research Fellow (2007)
• 2008-2009. Athena Lecturer Award of the Association for Computing Machinery’s Committee on Women in Computing.
• The Franklin Institute’s 2010 Benjamin Franklin Medal in Computer and Cognitive Science.
• IEEE Emanuel R. Piore Award (2011)

Istraživanja Goldvaserove se sublimiraju u kriptografiji, koja predstavlja izučavanje „matematičkih” sistema za rešavanje dve vrste bezbednosnih sistema: privatnost i autentifikacija. Konkretni protokol izvršava sigurnosnu funkciju i primenjuje kriptografske metode. Kriptografski protokoli se naširoko upotrebljavaju za siguran prenos podataka na nivou autentifikacije.

Sistem omogućava dokazivanje posedovanja određene imovine ili količine informacija bez otkrivanja informacija – npr. posedovanje važeće kreditne kartice bez iznošenja podataka o kreditnoj kartici.

Rad Goldvaserove na interaktivnim i nulto-znanje dokazima omogućio je bezbedan prenos podataka preko Interneta.