Predstavljamo: Chrome OS

Operativni sistem Krom ( eng. Chrome ) je baziran na Linuksu i projektovan je da radi isključivo sa veb aplikacijama. Projekat je predstavljen javnosti Novembra 2009. godine pod imenom Kromium ( eng.Chromium ). Iako na prvi pogled isti Crome i Chromium su potpuno dva različita projekta. Prvi je dizajniran da radi na tačno određenom hardveru u koji je utisnut, dok je Chromium moguće kompajlirati iz prethodno preuzetog open-source fajla i kao takvog instalirati prema želji i potrebama.

Chrome je operativni sistem Krom operativni sistem (eng. Chrome OS) - zastita podatakanamenjen onim korisnicima koji računar koriste isključivo preko interneta. Anegdota kaže da su programeri u Guglu sredinom 2009. godine bili veoma uzbuđeni najavama o ovoj generaciji netbook računara daleko lakših i mobilnijih od prethodnih te su odlučili da ovoj novoj generaciji podare nov operativni sistem dostojan hardvera koji je tek ugledao svetlost dana. Nakon mnogih odlaganja Chome OS se danas isporučuje na Samsung i Acer netbook računarima ili kao box računar i u potpunosti je projektovan da radi na vebu tj. da koristi web aplikacije, pogađate one Guglove.

U proteklih nekoliko meseci smo najavljivali novi Guglov servis nazvan Drive koji sam po sebi ne predstavlja neku veliku inovaciju, ali sada integrisan u operativni sistem Krom sa velikim brojem veb aplikacija i najzad mogućnostima izvedenim iz prethodnog servisa “Google Documents”, ali i onih koje nudi npr. Box.net da fajlove možete otvoriti (podržani su različiti tipovi fajlova), editovati, čuvati, dalje kopirati ili brisati sve to on-line bez preuzimanja fajla na lokalni računar. Zapravo mogućnosti novog operativnog sistema koji koristi servise na ovaj način tek počinju da se naziru. Novi Guglovi servisi sada štede energiju, a diveloperi su po prvi put uzeli u obzir svakodnevne navike večine nas kada su dizajnirali ceo sistem. Naime, posebni servisi prate naše navike i na taj način podešavaju aplikacije koje na ovaj način troše manje energije i samim tim rade efikasnije.

Postoje naravno i problemi jer jedan broj korisnika ne želi da se njihove navike prate još manje da svoje fajlove čuvaju “tako negde na mreži” pa je tako kroz projekat Chromium moguće preuzeti izvorni kod ovog OS-a, a zatim ga modifikvati u skladu sa željama. Pogađate da ovako kompajliran sistem neće imati sve modućnosti u radu sa Guglovim servisima, ali će ipak imati neku dozu privatnosti. Da ne bude zabune, pogovo za čitaoce koje koriste Linux. Chromium internet pretraživač je takođe baziran na istoj ideji pa je tako verzija Chromium koja je dostupna za Linux identična Chrome-u, ali sa tom razlikom što je kompajlirana za vrstu operativnog sistema za koji Gugl nije napravio zvaničnu verziju. Stoga neki od servisa neće biti direktno Krom (eng. Chrome) i Kromium (eng. Chromium)uključeni u samu aplikaciju. Grafičko okruženje Kroma OS-a prati minimalistički koncept istoimenog internet pretraživača koga danas koristi gotovo četvrtina internet korisnika i kao takav se isporučuje sa media plejerom i adekvatnim fajl menadžerom. Vodeći računa da će sistem pre svega biti korišćen na uređajima manjih dimenzija tokom razvoja posebna pažnja je posvećena načinu na koji će se prozori otvarati kako bi se što efikasnije iskoristio prostor na ekranu pa su tako taskovi koji se izvršavaju u pozadini vezani za plutajuće panele i notifikacije umesto zasebnih prozora (slično četu ili plejeru)

Arhitektura Chome operativnog sistema se sastoji iz firmvera, brauzera i “window” menadžera zatim softvera koji radi na sistemskom nivou i servisa koji su namenjeni korisnicima. Jedna od bitnih karakteristika novog sistema je izuzetno kratko vreme potrebno da se on učita, odomaćeno u srpskom: butuje i koje je sada skraćeno na nekoliko sekundi zahvaljujući novom firmveru i Linuks kernelu koji je  modifikovan kako bi efikasnije radio sa novim firmverom. Rad sa korisnikom izvršava se pomoću nove generacije X Window menadžera. Crome je projektovan da radi na x86 ili ARM procersorima, podržavava Remote Desktop i kada nije povezan na internet omogućava korisniku da sluša muziku, gleda filmove ili slike i pretražuje druge lokalne multimedijalne sadržaje.

Iako još uvek relativno početnik kad je u pitanju “informatika u oblaku”, a pišući ovaj članak pronašao sam zanimljiv citat sa kraja 2010. od strane izvesnog Volfganga Grunera (Wolfgang Gruener), autora za Conceivably Tech, koji je u to vreme testirao prototip Cr-48 (preteču netbukova na kojima se danas Chrome OS i isporučuje) i koji još uvek eto odslikava prednosti i mane ovog operativnog sitema. Volfgang je tada komentarisao prototip: “Kada se uzme u obzir da mobilni internet još uvek nije široko rasprostranjen i da u mnogim slučajevima čak i kada imate signal, prenos podataka je užasno spor što ovaj uređaj pretvara u beskorisnu plastičnu ciglu sa kojom prosto ne možete ništa. Teško je Chrome OS koristiti u svakodnevnom životu i pritom se odreći konfora Win ili Mek platformi, ali sam siguran da su česti izleti u svet u oblaku itekako primamljivi.” Tvorci i programeri Gugla su uvek pratili trend po pitanju novih tehnologija i njihove primena u svakodnevnom životu. Čini mi se da su i ovoga puta bili u pravu!

Za blog prve srpske laboratorije za spašavanje podataka kompanije Data Solutions iz Beograda iz Sjedinjenih Američkih Država, Igor Šestanj.


"Citate zvanicni blog Data Solutions Laboratorije za spasavanje podataka sa hard diskova, memorijskih kartica i RAID nizova" - datasolutions.rs

2 misljenja o “Predstavljamo: Chrome OS

  1. Stefan says:

    Pozdrav,
    mozda bi bilo lepo da stoji i link ka download-u chrome-os -a . Osim toga clanak je super.

  2. Poštovani,

    Chrome Linux Live DVD ili USB Disk Image je dostupan preko sledeće strane:Download Chrome Linux dok su reference za Chromium dostupne na ovoj strani.

    Hvala na komentaru!

Leave a Reply

%d bloggers like this: