Jesmo li prevareni?

Kupili ste novi hard disk sa kapacitetom od 1 TB i srećni ste dotrčali kući da ga instalirate. Međutim, nakon što ste pokrenuli računar i proverili stvarni kapacitet diska, on pokazuje da nedostaje gotovo 70 GB prostora. Šta se desilo sa njim? Jesu li nam zakinuli na meri kao u bakalnici? Ako zavirite malo u istoriju i proverite stvarne kapacitete ranijih generacija hard diskova videćete da se i tada javljao isti problem sa deklarisanim i stvarnim kapacitetom:

80 GB = 75.51 GB

160 GB = 149.01 GB

200 GB = 186.26 GB

320 GB = 298.02 GB

500 GB = 465.66 GB

750 GB = 698.49 GB

1 TB = 931.32 GB

2 TB = 1862.64 GB

Različiti stvarni i deklarisani kapaciteti

Zašto je to tako? Svi koji su učili informatiku znaju da je 1 KB jednak 1024 bajtova (2^10 bajtova) i na tim osnovama je definisan i kapacitet u operativnim sistemima. Međutim, proizvođači diskova su napravili malo drugačiju računicu. Po njima, jedan kilobajt jednak je 1000 bajtova, odnosno jedan gigabajt iznosi 1,000,000,000 bajtova (umesto stvarnih 1,073,741,824 bajtova). Što se kapacitet diskova povećava, razlika između stvarnog i deklarisanog kapaciteta postaje veća, naravno na štetu kupaca.

Problem je što, ni danas, a ni ranije mnogi kupci diskova nisu bili računarski potkovani i njima je bilo lako „prodati“ priču da je 1 KB isto što i 1000 B. Uostalom, 95 odsto ljudi bi se i danas složilo sa tim, jer zvuči logično.  Marketinška odeljenja proizvođača hard diskova su lepo upakovali ovu „konstataciju“ i svi je koriste. Možda će za vas biti iznenađenje, ali oni na to imaju puno pravo.

E sad, postavlja se pitanje iz naslova – jesu li nas prevarili? Sa jedne strane jesu, jer prilikom kupovine verujemo da kupujemo jednu stvar, a dobili smo drugu. Ali sa druge strane nismo prevareni, pošto svi proizvođači diskova koriste isti način računanja kapaciteta koji je potpuno legitiman.

Glavni krivac za ovu zbrku je u stvari nepostojanje standarda, ili da budemo precizniji postojanje duplog standarda. Ovo je jedan od retkih slučajeva gde se u istoj industriji ista mera reprezentuje na dva različita načina, pri čemu su oba prihvaćena i validna. Dok Windows računa kapacitet na osnovu binarnog sistema, proizvođači hard diskova koriste vrednosti Internacionalnog sistema za mere (International System of Units – SI), koji za osnovu uzima dekadni sistem. Otuda imamo okrugle vrednosti za kilobajte, megabajte i gigabajte. U stvari i za to postoje merne jedinice: kibibajti, mebibajti i gibibajti, ali ih očigledno niko ne koristi. Jedino za šta stvarno možemo da optužimo proizvođače hard diskova je da umesto pomenutih mera upotrebljavaju pogrešne nazive – kilobajte, megabajte i gigabajte.

Slika: bdl-cee.com


"Citate zvanicni blog Data Solutions Laboratorije za spasavanje podataka sa hard diskova, memorijskih kartica i RAID nizova" - datasolutions.rs

Leave a Reply

%d bloggers like this: