Džentlmen čiste invencije – Čarls Bebidž

„Neka presudi drugo doba.“ Čarls Bebidž, 1837.

Džentlmen čiste invencije – Čarls BabidžČarls Bebidž je 1837. godine osmislio računar opšte namene i nazvao ga Analitička mašina. Do konstrukcije prvih mašina koje su obavljale slične funkcije prošlo je više od sto godina. Ako u istoriji tehnologije postoji duži interval koji odvaja trenutak izuma od njegovog hardverskog ostvarivanja molim da mi neko javi. Naša civilizacija je čitav vek bila bremenita Bebidžovom idejom. Njegova vizija gargantuanske mašinerije, sastavljene od milijarde mesinganih zupčanika, sa pogonom na vodenu paru nastala je u epohi industrijske revolucije. Prve konstruisane računske mašine počele su da rade u jeku Drugog svetskog rata i bile su elektromehaničke, a nedugo zatim i elektronske, ali principi funkcionisanja tih i svih potonjih kompjutera, do naših dana i sagledive budućnosti, skoro u potpunosti odgovaraju principima koje je utemeljio viktorijanski džentlmen, matematičar Bebidž.

Čemu to služi, a uz to i ne radi?

Prvi kompjuter koji je još 1822 koncipirao Bebidž zvao se Diferencijalna mašina. Bio je to gigantski kalkulator specijalne namene, posebno predviđen za izračunavanje polinomskih funkcija. Nemoguće je preceniti značaj koji bi za Britansku imperiju, dominantnu pomorsku silu epohe, imala takva mašina. Pre uvođenja kalkulatora trigonometrijske tablice su bile osnovno sredstvo za rad u oblastima koje su ključne za opstanak i ekspanziju jedne imperijalne sile. Kapetani brodova su ih koristili za određivanje pozicije tokom plovidbe, kao i inženjeri tokom konstrukcije parnih mašina. Trajektorije delovanja artiljerije su određivane pomoću njih. Bankarski činovnici oslanjali su se na te tabele da bi izračunali vrednost kamate, a preduzimači da bi utvrdili dividende. Trigonometrijske tabele izrađivane su „pešice“, uz angažman čitavih timova matematičara i ljudskih „računara“, radnika vičnih algebri koji su vršili neophodna izračunavanja. Čarls Bebidž je uvideo manjkavosti ovog procesa, pre svega veliki broj grešaka koji se potkradao, a zatim i količinu vremena i rada koju je bilo potrebno uložiti. Zbog toga se u potpunosti posvetio stvaranju mašine koja bi te procese automatizovala. Cilj mu je bio da napravi mašinu koja bi istovremeno omogućila precizne proračune i štampala dobijene rezultate, pa je, kako bi se umanjila mogućnost greške, Diferencijalna mašina istovremeno bila i slovoslagački uređaj. Princip njenog funkcionisanja bio je zasnovan na Njutnovom metodu diferencijala po čemu je i dobila ime. Prednost ovog metoda je u tome što eliminiše potrebu za množenjem i deljenjem pošto se polinomi računaju isključivo sabiranjem, što je mnogo lakše postići mehaničkim putem. Prva diferencijalna mašina imala je više od 25, 000 delova i težila preko 15 tona. Nikada nije završena, pošto je britanska vlada obustavila finansiranje projekta. Bebidžov kasniji nacrt za drugu diferencijalnu mašinu bio je značajno jednostavniji i mašine izrađene po tom planu zaista su konstruisane i korišćene krajem 19. veka.

Mašina koja proizvodi razliku

Razlozi Bebidžovog konstrukcionog neuspeha su kompleksni i periodično postaju predmet rasprave učenih posvećenika. Jedna od mogućih hipoteza kaže da je do ukidanja vladinog finansiranja Diferencijalne mašine došlo nakon što je Bebidž predložio konstrukciju Analitičke mašine, dakle bilo je teško motivisati finansijere na dalja ulaganja u jedan uređaj, pošto je već najavljena druga, još složenija i višenamenska mašina, mašina koja bi mogla da izvrši svaku računsku operaciju koja se od nje zahteva. Drugi smatraju da je ključni razlog neuspeha sukob sa preciznim mehaničarem Džozefom Klementom koji je bio angažovan na izradi mehanizma. Treći tvrde da stepen razvoja mašinstva u tom trenutku ionako nije bio dovoljan da podrži Bebidžove zamisli. U svakom slučaju, Diferencijalna mašina ostaje nedovršena, KlAnalitička mašinaement odlazi da pravi orgulje, a nakon 1837 Bebidž se posvetio novom projektu, mašini koja bi mogla da izvrši svaki računski zadatak koji se pred nju postavi. Analitička mašina je trebala da kao ulazni kanal koristi perforirane kartice, što je metod koji je u to vreme već bio u primeni na mehaničkim razbojima pri izradi materijala kompleksnog tkanja kao što su brokat i damask. Pored perforiranja kartica, predviđeno je da Analitička mašina kao izlazne kanale koristi štamparski uređaj, ploter koji bi mogao da crta krive i zvono za zvučne signale. Posebno je zanimljiva arhitektura ove mašine. Bebidž je operativni deo podelio na mlin (eng. mill), aritmetičku jedinicu koja bi funkcionisala po procedurama zabeleženim na perforiranim karticama, i skladište (eng. store) kapaciteta 1000 pedesetocifrenih brojeva. Ovakva arhitektura analogna je onoj koju srećemo kod savremenih računara, sa procesorskom jedinicom (CPU) i integrisanom operativnom memorijom. Prema većini definicija, uključujući Tjuringovu, Analitička mašina je pravi digitalni kompjuter koji se može programirati i kao takva ona je rodonačelnik svoje vrste. Zapravo, bila bi, da je njena konstrukcija završena. Bebidžov neuspeh sa Diferencijalnom mašinom opredelio je britansku vladu da ne podrži njegov sledeći projekat. Neki drugi savremenici imali su više razumevanja za Bebidžovu viziju. Italijanski matematičar Luiđi Menabrea opisao je Analitičku mašinu na francuskom. Godine 1843, Ejda Bajron je objavila prevod ovog opisa sa svojim komentarima. U tim komentarima je opisala način na koji bi mašina mogla da se iskoristi za izračunavanje Bernulijevih brojeva, zbog čega se lejdi Bajron smatra prvim kompjuterskim programerom, ali i prvim hakerom. Ejda Bajron je takođe bila uključena u poduhvat koji se danas smatra prvim pokušajem spašavanja podataka u istoriji. Naime, Bebidž je tokom rada slučajno oštetio jednu od perforiranih kartica. Ejda Bajron i Čarls Bebidž nisu uspeli da spasu izgubljene podatke pošto se ispostavilo se da je za to neophodna kontstrukcija nove, veoma kompleksne mašine. Ipak, ideja o spašavanju podataka sa oštećenih medija postojala je već kod ovih pionira informatike, simultano sa pokušajem konstrukcije prvog univerzalnog kompjutera u istoriji.

Marks, inteligentni dizajn i ulični vergl

Čarls Bebidž, koji se s podjednakim pravom naziva praocem, prisnije dedom, a ponegde i ocem računarstva imao je dostignuća i u drugim poljima nauke i inženjerstva. Bebidžovi izumi imali su u njegovom dobu praktičnu primenu u železnici, poštanskoj službi, medicini i kriptografiji. U radu pod imenom “O ekonomiji mašina i proizvodnje” opisao je prednosti podele rada, postavivši tezu koju će potom kritikovati sam Karl Marks. Bebidžovi filozofski tekstovi iz oblasti prirodne teologije su njegov pokušaj da na osnovu svog iskustva sa računskim mašinama predstavi boga kao svevišnjeg programera koji svetom upravlja pomoću sistema složenih instrukcija koje neprosvećenima izgledaju kao čuda ili neusmereni procesi. Reč je o filozofskoj struji koja je zagovarala načela tzv. “inteligentnog dizajna” i koja se suprotstavljala teoriji o prirodnoj selekciji. Bebidž je prezirao nered, naročito ulične muzičare i često je držao govore protiv svirača vergla. U dva navrata se kandidovao za člana parlamenta, ali bez uspeha. Odbio je plemićku titulu koja London 1830mu je ponuđena zato što je bio protivnik naslednog plemstva. Bio je porodičan čovek, ali i lav društvene scene Londona tridesetih godina XIX veka. Značajno bogatstvo koje je nasledio omogućilo mu je da glavni motiv njegovog rada bude intelektualno zadovoljstvo čiste invencije.

Čarls Bebidž (1791 – 1871) bio je istinski vizionar i loš projektni menadžer. Bebidžove kreacije su apstraktnog tipa, a nedostatak iskustva u konstrukciji zapravo je omogućio rađanje tih veličanstvenih ideja. Ne obraćajući previše pažnju na trivijalne probleme njihove implementacije mogao je da sagleda neke od implikacija tih ideja sa kojima će se čovečanstvo susresti tek u dalekoj budućnosti. Ostaće upamćen po mašinama koje je osmislio, ali nije uspeo da ih napravi. Čini se da svet sredinom deventaestog veka još nije bio zreo za informatičku revoluciju. Ta revolucija je nastupila sto pedeset godina kasnije ovaploćenjem njegovih vizija, vizija koje su zaživele u silikonu, a ne u mesingu kako je Bebidž zamišljao.


"Citate zvanicni blog Data Solutions Laboratorije za spasavanje podataka sa hard diskova, memorijskih kartica i RAID nizova" - datasolutions.rs

2 misljenja o “Džentlmen čiste invencije – Čarls Bebidž

Leave a Reply

%d bloggers like this: