Istorija informatike

Istorija informatike, istaknute ličnosti i događaji koji su obeležili informatičko doba.

Rajko Tomović – Otac robotike u svetu i kod nas

Većina istoričara se slaže da je Rajko Tomović bio vodeća ličnost tehničkih nauka u bivšoj Jugoslaviji. Neki ga navode i kao oca prvog robota druge generacije na svetu. Bio je osnivač Jugoslovenskog komiteta za ETAN (Savez za Elektroniku, Telekomunikacije, Automatizaciju i Nuklearnu Tehniku) i pokretač istoimene godišnje konferencije. Učestvovao je u izradi prvog superkompjutera na Balkanu, aktivni veslač i osnivač Veslačkog kluba Crvena Zvezda.  

Rajko Tomović je rođen u malom pograničnom mestu na samom jugu današnje Mađarske 1. Novembra 1919. godine. Nakon završene srednje škole 1938. godine Rajko je primljen na studije Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Drugi svetski rat je prekinuo njegovo školovanje, a kao istaknuti antifašistički borac tog vremena bio je uhapšen i proveo dug period u koncentracionim logorima na Banjici i Starom sajmištu. Kraj rata je dočekao radeći u rudniku Trepča na Kosovu odakle je pobegao i priključio se partizanima. Nakon rata, Rajko Tomović se vraća nauci i 1946. godine diplomira sa najvišim ocenama. Kao student bio je aktivno uključen u političke aktivnosti na fakultetu i kasnije u naučnoj saradnji sa drugim državama radeći na približavanju domaće nauke svetskim standardima.

Tokom doktorskih studija Rajko je uspeo da poveže domaće sa prestižnim naučnim institucijama u tadašnjem Sovjetskom savezu, a zatim naučnim organizacijama u raznim državama Evrope i Severne Amerike. U periodu između 1950. i 1952. godine okreće se radu na tehničkim naukama, ali van Univerziteta. Prvo u Ministarstvu energetike, a zatim u Institutu za nuklaerna istraživanja u Vinči. Njegov rad bio je usmeren ka analognoj računarskoj tehnologiji. Doktorirao je 1952. godine na tehničkim naukama SANU.

Prateći svetske standarde pre svega u digitalnoj elektronici počinje da radi u Institutu Mihajlo Pupin gde sezdesetih godina prošlog veka osniva veoma uticajnu Laboratoriju za robotiku, jednu od prvih u Evropi.  Na univerzitet se vraća 1962. godine, a dve godine kasnije postaje profesor Automatskog upravljanja. Radeći na univerzitetu osniva ETAN.

rajko-tomovicDanas je ETAN zaboravljen. Ime koje je ne tako davno bio pojam za nauku i tehnologiju bivše Jugoslavije. U vremenu u kom je bilo gotovo nemoguće posetiti konferenciju sa ovakvom tematikom, nauka bivše Jugoslavije imala je čast da poseduje manifestaciju ovog kalibra. Mnogi će se danas složiti da se u to vreme živelo se i stvaralo od ETAN-a do ETAN-a. Konferencija je svake godine menjala mesto održavanja obilazeći gradove i republike bivše SFRJ. Većina mladih asistenata tehnoloških nauka kako danas kažu se formirala upravo na konferencijama ETAN-a. Bilo je to mesto na kom se moglo diskutovati o prestižnim temama iz raznih oblasti nauke i tehnologije.

Tokom godina istraživačkog rada Rajko Tomović je sarađivao sa istaknutim ličnostima sa prestižnih svetskih univerziteta poput: UCLA, USC, OSU i drugih.

Prijatelji i saradnici ga se sećaju kao neposrednog, srdačanog i veoma iskrenog čoveka  Bio je autoritet. Iako relativno nizak rastom danas za Rajka govore da je na konferencijama ETAN-a za glavu viši od najviših?

U saradnji sa dr Miomirem Vikobratovićem napisao je rad na temu nelinearnih sistema koja se smatra jednim od prvih u oblasti teorije dodira. Takođe je bio pobornih ideje o korišćenju ne-numeričkih tehnika prilikom upravljanja velikim sistemima. Verovao je da se mnoga rešenja za probleme u robotici mogu zapravo naći u prirodi. Dr Kaplan, predsednik Američke naučne organizacije, je Rajka Tomovića video kao predstavnika nove renesanse u nauci i tehnologiji.

Kada je postao Predsednik naučnog saveta MIPRO-a (Savet za mikroelektroniku), okupio je prvu najbolje naučnike iz bivše Jugoslavije i time MIPRO-u dao stvarni legitimitet. Verujući u MIPRO, 1984. godine nastupio je sa predlogom da MIPRO napiše Strategiju razvoja mikroelektronike u Jugoslaviji. Formirana je radna grupa u kojoj su bila najvažnija imena tadašnje mikroelektronike: Zdravko Bendeković (RIZ Zagreb), Ratko Krčmar (Rudi Čajavec Banja Luka), Rudolf Ročak i Ivan Banič (Iskra Mikroelektronika Ljubljana), Dragoljub Jovanović-Giša (EI Niš) i ostali. Nakon dvogodišnjeg teškog rada objavljena je strategija pod naslovom Stanje i razvoj mikroelektronike u Jugoslaviji. Strategija je imala izuzetno veliki odjek i doživjela je veliku promociju kroz niz intervjua na radiju, televiziji i novinama, te u obliku pozvanih plenarnih predavanja na nizu skupova. Međutim, tokom ovih godina već se nazirao budući raspad Jugoslavije i strategija nije doživjela punu konkretizaciju. Bez obzira na to ova strategija otvorila je temu razvoja visokih tehnologija na ovim prostorima i doprinela njihovoj promociji.

Trivija kaže da je prvu plenarnu sednicu MIPRO-a uopšte održao upravo Rajko Tomović, daleke 1981. godine. Plenarna tema nosila je naslov: Decentralizirani sistemi upravljanja velikim zgradama. Bilo je to ono što danas zovemo pametnim zgradama. Raspadom zemlje prekinule su se mnoge veze koje je održavao sa naučnim svetom bivše Jugoslavije. Rajko je marljivo radio sada izvan ovih prostora, uglavnom u Americi.

Kao svetski poznati naučnik i pisac preko 150 naučnih radova često je bio citiran pre svega u naučnim krugovima i među studentima od kojih su neki kasnije i sami postali važne ličnosti svetske nauke i tehnologije. Umro je u Beogradu 2001. godine pripremajući se mini naučnu turneju na MIT-u i UCLA u Kaliforniji. Bio je i ostao veliko ime svetske nauke.