Bezbednost informacionih tehnologija u 2030. godini

Pre dvadeset tri godine, naširoko je izveštavano u medijima o jednom od najvećih hakerskih napada u istoriji Sjedinjenih Američkih Država. U tom kontekstu, Kliford Stol je objavio knjigu «Kukavičje jaje», koja je postala klasik IT književnosti. Iste godine Tim Berners-Li izumeo je World Wide Web (www), kompanija Intel je lansirala potpuno novi procesor 486 na 25 MHz, a Berlinski zid je pao. Međutim, budući da je tada računarstvo bilo privilegija malih zajednica, ismevanih štrebera, godina 1989. ostala je u kolektivnom sećanju kao godina pada Berlinskog zida. Sve drugo je odmah zaboravljeno.

Više od dve decenije kasnije, računari ne samo da su postali društveno prihvatljivi, već su, zahvaljujući kompaniji Apple, postali statusni simboli. Danas je nemoguće izbeći korišćenje pretraživača, elektronskog bankarstva i elektronske pošte kada smo u potrazi za određenim informacijama, kada vršimo transfer novca ili razmenjujemo tradicionalna poslovna pisma.

Kakav će dugoročni uticaj takav razvoj imati na naše živote? Jasno je da će svaki pokušaj da se predvidi izgled IT bezbednosti u 2030. godini  morati da bude prognoza bezbednosti društva u celini. Informacione tehnologije su sada gotovo svuda oko nas, a njihov obim će biti još više povećan u budućnosti.Vremena se menjaju. Onako kako su analogne fotoaparate zamenili digitalni uređaji, tako će i hard diskove na desktop računaru zameniti on-line cloud servisi, a umesto preuzimanja aplikacija sa sumnjivih web lokacija sve više ćemo koristiti aplikacije iz prodavnica tipa App Store ili Google Play.

Više puta najavljivana veštačka inteligencija nikad nije bila bliže da postane realnost. Godine 1997, računar Deep Blue kompanije IBM porazio je Rusa Garija Kasparova 3.5-2.5 (šahovski svetski prvak je uspeo da pobedi na prethodnom meču odigranom godinu dana ranije) – ali njegov uspeh je zasnovan pre na ogromnoj procesorskoj snazi nego na pravoj inteligenciji. Ipak, u 2001. godini kompanija IBM je pokrenula neverovatan računar Watson koji je uspeo da pobedi osobu koja je 74 puta pobedila u kvizu “Jeopardy”. Ovoj pobedi su doprineli tehnologija obrade jezika koja je usavršavana godinama i algoritmi sposobni za samostalno sticanje novih saznanja na osnovu postojećih podataka. Iste godine, kompanija Apple je predstavila aplikaciju “Siri”, još uvek nesavršenog, ali ipak inovativnog digitalnog pomoćnika.

U teoriji, kućni računari 2030. godine mogu biti moćniji od tog superračunara Watson kompanije IBM (za tehničare: 2880 Power7 – jezgra sa 3,55 GHz svaki ponaosob), po ceni sličnoj običnom laptopu danas. Bilo bi moguće napraviti prvi film „Priča o igračkama” na kućnom desktopu, u realnom vremenu i u bioskopskoj rezoluciji, a prva ikada kompletna računarska simulacija najjednostavnijeg poznatog genoma Mycoplasma genitalium, proslavljen pre samo nekoliko meseci kao naučna prekretnica, bio bi običan eksperiment obavljen u školskim učionicama.

Od kvantne računarske tehnologije o kojoj mnogo slušamo poslednjih godina očekuje se da sazri do 2030. godine. S obzirom na sadašnje stanje znanja, neće biti moguće rešiti svaki tipičan računarski problem koristeći nekoliko kvantnih bitova, ali krekovanje snažne RSA enkripcije (primenjivane npr. da obezbedi sigurnost za elektronsku poštu i elektronske bankarske transakcije) moglo bi postati stvarnost za dvadeset godina.

Međutim, izgleda izvesno da će rutkitovi, trojanci i fišing napadi i dalje biti ozbiljni problemi tokom narednih godina, a predviđa se da će se napadači koncentrisati sve više na same servere. To je zato što se više ranjivosti pojavljuje u složenim okruženjima i razumno je pretpostaviti da će operativni sistemi tableta i smart telefona biti „očišćeni” u narednih nekoliko godina i da će najveći deo kodiranja biti pomeren u cloud sistem – a time i na stranu servera.

Kako onda ljudi mogu najbolje da se zaštite od pretnji na Internetu? Pored tehničkih rešenja bitan je i značaj zdravog razuma. A ako razum ikada posustane, možemo samo da se nadamo da će bar računari zadržati «hladnu glavu»!

kasperski 

Izvor: Deo izlaganja Magnusa Kalkula, zamenika direktora tima za globalno istraživanje i analize, kompanije KasperskyLab (Kaspersky.com)

Slika: Kaspersky.com


"Citate zvanicni blog Data Solutions Laboratorije za spasavanje podataka sa hard diskova, memorijskih kartica i RAID nizova" - datasolutions.rs

Leave a Reply

%d bloggers like this: