Vanja Srdic

Vanja Srdic

Dugogodišnji saradnik kompanije Data Solutions u sektoru marketinga. Po zanimanju reditelj, snimatelj i producent. Živi i radi u Njujorku odakle šalje najnovije vesti iz savremenih veb-tokova.

HD video skladištenje (1) – Pet najbitnijih pravila

Reklo bi se da nas u svetu savremene digitalne video montaže najviše zbunjuje i zabrinjava pitanje skladištenja našeg dragocenog video materijala, sada već zavidno visoke definicije (HD). Bilo da ste Mac ili PC video montažer ili samo kolekcionar kvalitetnih filmova, svi ste suočeni sa istim pitanjima i izazovima. Ovaj članak će vam zasigurno pomoći da bolje razumete koji način skladištenja će vam biti potreban za vašu video produkciju.

Kako pristupiti skladištenju HD video materijala?                                                   Foto: Vanja Srdić

Zaista postoji mnogo opcija kada je u pitanju izbor hard diskova na kojima ćete skladištiti vaše video fajlove. Ako ste “oldtajmer” i jos uvek snimate i montirate koristeći DV format i MPEG2 kompresiju – jedan nezavisan SATA hard disk će biti dovoljno brz za montažu vašeg materijala u standardnoj definiciji (SD). Ali ako ste kao i sav normalan svet prešlii u savremene HD video tokove, onda će vam sigurno biti potrebano nešto ozbiljnije i robustnije rešenje. Pre nego što se upustimo u detaljnije HD-video-hard-disk-tehnikalije, voleo bih da vam prvo predstavim:

Pet Najbitnijih Pravila Skladištenja Video Materijala

Pravilo #1 ~ Nikad dosta prostora

Video kompresovan DV kodekom zahteva 13GB po satu materijala, dok će vam savremeni ProRes 422 kodek zauzeti 66Gb po satu. Verujem da vam danas ovo ne zvuči previše ozbiljno, ali setite se 1998. godine kada je jedan SCSI hard disk od 9GB koštao preko 1.500$! Ako ste tada želeli da smontirate ozbiljan i lep video, nije bilo druge opcije nego da fino investirate. Današnji SATA diskovi su brži, pouzdaniji i što je najbitnije – nude nam daleko veći kapacitet u odnosu na cenu (danas preko interneta lako možete nabaviti 1TB SATA hard disk za manje od 100$).

Pravilo #2 ~ Protok je najvažniji

Vreme pretrage (seek time) i vrhunac prenosa (peak transfer) ne znače puno nama “filmadžijama”. Najveće specifikacije hard diska nisu ono o čemu mi brinemo. Ono što nas zanima je minimum – ako je kontinuirana brzina protoka podataka hard diska ispod potrebne brzine prenosa našeg videa, rezultat će biti spazmatična reprodukcija videa (jerky video), audio van sihnroniteta i gomila “dropovanih frejmova”. Za ovako nešto zaista nema izgovora u svetu moderne tehnologije. Kad god da ste u nedoumici, nabavite bolji, brži i veći sistem skladištenja nego sto mislite da će vam trebati. Za savremenu video montažu će vam svakako biti potrebni hard diskovi od minimum 7200 RPM i po mogućstvu brži.

Pravilo #3 ~ Hard disk će se vremenom usporiti kako se bude punio podacima

Hard disk je disk koji se okreće oko svoje ose veoma brzo. Da bi vam još slikovitije opisao – setite se kad je bilo normalno imati gramofon i ploče. Koliko se sećam, svi smo probali da stavimo novčić i posmatramo kako se okreće. Novčić koji bi stavili na krajnju ivicu ploče prelazio bi veći put u jednoj rotaciji nego novčić koji bi stavili bliže centru. Veća razdaljina tokom istog vremenskog perioda jednaka je većoj brzini. Verujem da ova analogija danas zvuči zbunjujuće, ali u realnosti je i dalje sve isto: jedan hard disk će raditi sve sporije i sporije kako ga budete punili podacima. Kontinuirani protok podataka će znatno opasti i na savremenim SATA diskovima kako dostignu 75% svog kapaciteta.

Ipak današnji hard diskovi su toliko veliki, brzi i pristupačni da ponekad ovakvo razmišljanje i nije baš primenljivo. Možete kupiti hard disk od 1TB za manje od 100$, a to je dovoljno da uskladištite više od 15 sati vašeg HD-a u ProRes 422 kodeku ili 75 sati DV/HDV video materijala. Iako vam savetujem da ne popunite više od 75% vašeg hard diska, to će vam itekako ostaviti dovoljno prostora sa više sati videa.

Pravilo #4 ~ Koristite zaseban hard disk posvećen isključivo vašim video projektima i snimljenom materijalu

Sa današnjim moćnim procesorima, prebrzim memorijama, neverovatnim 3D grafičkim karticama i SATA hard diskovima ogromnih kapaciteta – zaista nije problem zabeležiti, izmonitirati i reprodukovati HD video materijal na vašem sistemskom hard disku. S tim na umu, iz ličnog iskustva, ipak vam i dalje naglašeno savetujem da nabavite zaseban hard disk (minimum 7200 RPM i brže) na koji ćete smestiti sve vaše “klipove” i “prodžekt fajlove”. Na ovaj način ćete ostvariti najbolje moguće rezultate, pogotovo na video projektima dužim od sat vremena. Za svaku iole ozbiljniju HD video montažu, preporučujem vam posvećeni, zasebni RAID sistem na koji ćete kopirati sav video materijal i ostalu potrebnu mediju. To će vam zaista dati najbolje rezultate.

Pravilo #5 ~ RAID sistemi su odlični za video

RAID je skaćenica za Redundantni Niz Nezavisnih Diskova (Redundant Array of Independent Disks). To znači da su dva ili više hard diskova grupisani zajedno i formatirani tako da pružaju veći prostor za skladištenje i bolji učinak. Postoji nekoliko različitih tipova RAID sistema koje ču vam bliže predstaviti u nastavku ovog članka. Podizanje RAID sistema je neverovatno lako i jednostavno. Ako sastavljate novu mašinu za montažu, obavezno kupite matičnu ploču sa integrisanim SATA RAID kontrolerom. Ako koristite “leptop” ili ne želite da otvarate vaše kućište, preporučio bi vam eksterno RAID rešenje u vidu G-Tech-ovih G-RAID sistema.

Sad kad svi znamo pet najbitnijih pravila skladištenja video materijala možemo lagano da nastavimo sa drugim bitnim pitanjima i razmatranjima na temu video bekapa. A ovom prilikom bi vam skrenuo pažnju i na jedan veoma zanimljiv članak koji se itekako tiče bekapa – pa ukoliko niste, obavezno pročitajte tekst “Jedna kopija nije bekap”.

Do sledećeg članka…