Zaštita Podataka – Blog Data Solutions Laboratorije

Nedavna studija koju je sprovela kompanija Sigejt pokazala je da samo 14% od nas redovno skladišti svoje podatke. Velikom broju korisnika računara skladištenje podataka predstavlja problem. Ova činjenica ide na ruku industriji za spasavanje podataka koja se teško oporavlja od posledica svetske ekonomske krize. Studija je dalje pokazala da je upravo ljudska greška najveći krivac za gubitak podataka. Dodaćemo na sve ovo i činjenicu da se većina podataka danas i dalje smešta na hard disk, uređaj koji je uz sve modifikacije u upotrebi već gotovo 65 godina. U svojoj osnovi, hard disk je bio i ostao veoma složen hardver.

Početkom devedesetih prosečni kapacitet memorije hard diska iznosio je oko 120MB i ukoliko bi vam se dogodilo da izgubite svoje podatke, bili biste upućeni na nekolicinu kompanija čije su usluge bile preskupe. Većina kompjuterskih servisa koristila je softverske alate za spasavanje podataka nakon logičkog kvara ili grešaka na delu firmvera. Tada još uvek nije bilo ekonomskih uslova za formiranje savremenije industrije za spasavanje podataka, ali je vremenom digitalna informacija postala jedan od simbola modernog života, te su i usluge spasavanja podataka dobile na važnosti. Glavnim pogonom industrije smatra se stalno povećanje kapaciteta medijuma za čuvanje podataka, oni postaju sve kompleksniji, a udeo digitalnih informacija u nasim životima dovodi je ove male uređaje u centar naše pažnje. Na njima se nalaze naša dokumenta, fotografije, video materijali, muzika, baze podataka i finansijske informacije. Veliki broj stručnjaka danas radi u oblasti zaštite podataka.
Na tržištu postoji mnogo kompanija koje tvrde da su stručnjaci za spasavanje podataka. Ipak, te tvrdnje su većinom lažne. Mnoge kompanije su se zapravo fokusirale na rabat koje daju ozbiljne kompanije. Samo mali broj njih radi na istraživanju i razvoju novih alata i rešenja koja će odgovoriti na zahteve ovog složenog procesa.
Istina je da živimo u digitalnom svetu. Računari će uskoro kontrolisati svaki aspekt našeg života. Samo u toku ove godine na tržištu će se naći 250 milona diskova. Gotovo 97% diskova biće distribuirano kroz nove računare, TIVO i slične uređaje, a broj hard diskova u automobilima na primer, raste vrtoglavom brzinom. Neki od proizvođača obezbeđuju softverski deo usluga spasavanja podataka putem remote pristupa samo za svoje potrošače i krajnje korisnike, dok ostali deo posla prepuštaju drugim kompanijama. Ove se u žestokom okršaju na web pretraživacima utrkuju da od krajnjeg korisnika preuzmu slučaj koji se na kraju obrađuje u specijalizovanoj laboratoriji ukoliko je klijent spreman da plati sve u lancu.
Industrija hard diskova je veoma dinamična i menja se iz dana u dan, a postojeći limiti u kapacitetu i performansama će svakako biti prevaziđeni. Brži, bolji, veći i robusniji to je ono sto se očekuje od naslednika hard diska u bliskoj budućnosti. Hibridni hard diskovi sa SS memorijama u samom disku već su na tržistu. SSD (Solid State Disc) su takođe na sceni. Pred inženjerima je zadatak da izrade softverske alate i prevaziđu probleme algoritama prevodioca u modernim SS diskovima. Samo kompanije koje uspeju da se brzo trasformišu i daju rešenje ovih problema moći će da učestvuju u ovoj tehnološkoj trci.
Neki tvrde da su industriji spasavanja podataka dani odbrojani, a dokaz ovoj tvrdnji vide u online besplatnim servisima za smeštanje podataka tzv. data movers. Donekle su u pravu, jer postepeno prebacujemo naše podatke na razne servere, ali postavlja se pitanje je da li će ovi servisi biti dužni da se staraju o našim podacima pogotovo ako su gotovo besplatni?
U međuvremenu, očekujemo da će naša industrija preživeti narednu deceniju.

Igor Sestanj, Njujork, SAD